Kritika kaže da se radi o dokumentarcu, Mladen kaže da nije baš tako.
U trenutku snimanja filma, Austrija “proslavlja” 50 godina uvoza (mahom turskih i balkanskih) gastarbajtera, dok za to vreme udara nove namete bečkim taksistima, koje uglavnom “reprezentuju” Balkanci. U toj klimi novih muka, mi pratimo priču o trojici vozača. Darko ima ženu i decu, a amaterski se bavi pisanjem i režiranjem pozorišnih predstava sa “kursadžijskim” humorom namenjenim našem življu, a koje problematizuju gastarbajterske muke. Milenko živi sam i na ivici je depresije. Goran vreme provodi između konsultacija sa vlaškom vračarom i putovanja u Srbiju, gde ispod i oko dvorišne kruške traži zlato koje je tamo navodno zakopala njegova tetka. U isto vreme, on se ženi “ruskom mladom” i sa njom čeka i dobija bebu.
Kao što sam rekao, ne znam šta je ovde stvarnost, a šta fikcija i koliko su stvari malkice “orkestrirane” da izgledaju kako izgledaju, ali sve je malo intmnije i bizarnije nego u pobratimu ovog filma, dokumentarcu Liebe, Deutschmarks und Tod (2022) u kome smo gledali kako su Turci podnosili rad preko grane.
Đorđević meša njihove životne priče, ali njih trojicu tek povremeno ukršta kada jedni drugima kukaju ili izlažu planove za budućnost od kojih sigurno neće biti ništa. Najinteresantnija priča je Goranova, jer simbioza njegovog verovanja u magiju i njegovog života deluje kao izvor svih njegovih muka, o čemu mu vračara, naravno, ništa ne govori. Ovaj deo nam priča i kako živi ta manjina u matici Srbiji i kolike muke muče da održe svoja sve praznija imanja i sela. Darko je najzabavniji i najmoderniji. On otima vreme od svih i nesebično ga investira u kreiranje umetničkih sadržaja, ali i to ide po cenu bračne i porodične sreće. Milenko se muva naokolo, ne zna šta će sa sobom i u jednom trenutu čak imitira Travisa Bicklea svojom frizurom praveći satiričnu, ali i sumorno paralelu sa legendarnim njujorškim taksistom.
Sumrak u bečkom haustoru, kako mu i ime naslućuje ne sugeriše naročito sreću koju su “naši” našli bežeći od domaćih muka. Život preko grane je getoiziran, a unutar tog geta podložan vrlo konzervativnim i arhaičnim trendovima koji nastavljaju da ga još više odvajaju od modernog (bečkog) života. Mladen je poput muve na zidu, i ono što ovaj film čini njegovim je umešnost da se umetne ili da se nametne i bude prisutan u zaista opskurnim, superbizarnim i vrlo intimnim trenucima naših junaka. A sve je još zanimljivije ako je stvari, u saradnji sa gastrosima, inscenirao i domislio filmske umetnosti radi.
Kao i u slučaju Made In Serbia, i ovo je “made in Serbia”, iako se većma dešava u Beču, i ovo je društveni škart u potrazi za svojim pravima i ličnom srećom. Na neki način, već decenijama isto i potresno, znamo svi mi koji smo imali rodbinu po beloj Evropi.
SELEKTAH: 8/ 10
MISLITE MOJOM novom GLAVOM 
dark entries
LikeLike