TV GONIČ: ATLANTA S3 i S4 (FXX)

Zanemarite sve što sam napisao o trećoj sezoni. Ali, pročitajte.

Ja svejedno ovde recenziram obe sezone.

Što se mene tiče, Atlanta je jedna od najboljih serija ikada i treća i četvrta sezona su verovatno “najbolja serija ove godine”.

Najvažniji razlog za mene za takvu tvrdnju jeste uživanje u slobodi koju je Donald Glover dobio (od finansijera) i brutalno dobro iskoristio da započne, uradi, proba, čačne… svaki trip koji mu je pao na pamet. Atlanta je bila demonstracija genijalne, koliko i kurcoboljne slobode neraspložene da ikome podnosi račun, sem sopstvenim kriterijumima. Svi mi koji smo Glovera gledali u Community, i kao glumca i kao scenaristu, mogli smo lepo da vidimo da je on situiran u jednom svetu, možda i galaksiji, osetno drugačijoj od naše.

Ono što su treća i četvrta sezona Atlante pokazale, pored toga da je ovo bio redak primer serije koja raste neplanirano, nekontrolisano i neočekivano pred našim očima i transformiše se u ono što ona “oseća” da treba da bude, da ne vodi nikuda, da nema “ark”, da nema razvoj kakav obično očekujemo i dobijamo, bila je i činjenica da je “Atlanta”, baš kao i ispis “Atlante” u špici koji nas je uvek zaticao na drugim mestima, tamo gde su njeni junaci. Oni su bili “Atlanta”, oni su bili ideja “Atlante” i njeni raspletitelji i krojači. Kako se se njima stvari dešavale, i kako su njihovi životi iz gliba margine “ljudi koji na svaki način pokušavaju da uspeju” menjali u nešto uspešnije, komplikovanije, egocentričnije, tako je i ta ideja morala da se menja. U suštini “Atlanta” je postala sinonim za “ekscentrično”, neočekivano, nemoguće, “koincidenciju”, bizarno, za ćorsokake života… U isto vreme, ona je i bila priča o sazrevanju, kako individualnom, tako i profesionalnom i socijalnom. Prijateljstvo i brak su na početku Atlante bili jedna stvar, a malo drugačija na kraju. Razlika je “samo” u tome što su napravili pun krug od jedne bliskosti, do razbijanja i čelendžovanja iste, do ponovnog postizanja iste. Atlanta je bila šou o transformaciji i neminovnosti iste, ako želite da preživite.

U trećoj sezoni, Atlanta je imala svoju “evropsku” fazu, a u “četvrtoj” svoju “amerikana” fazu. U četvrtoj se vratila u Ameriku, ali ne ista kao što ju je napustila. Glover je ekscentričnosti svojih junaka zamenio, uslovno rečeno, pokušajem da žive normalno, i na sasvim drugačiji način nam pokazao kako je “Atlanta”, kao nekakv bizarni DNK, neotuđiv deo psihe, ponašanja i života naših junaka gde god se nalazili.

Meni je čak i najdosadnija epizoda četvrte sezone, “ona sa kampovanjem”, bila zabavna, jer je kroz jednu porodičnu skicu pokazala niz mikro detalja koji tvore brak i roditeljstvo, i Glover nikada ne beži od toga da pokaže da ljudski ego ima ogromnu ulogu u našim odlukama.

Atlanta je u trećoj i četvrtoj sezoni prestala da bude “lahko” gledalačko iskustvo (ako je ikada i bila), radnja je bila apsurdnija, ako je uopšte i bilo. I prilično sam siguran da ću jednom kad odlučim da repriziram ovu seriju uživati u novim, skrivenim detaljima, kao i da će mi se neke stvari razjasniti, a neke izjasniti na nov način. Zapravo, ja mislim da ni sam Glover ne zna šta je sve posejao kroz ove epizode, niti da li je i šta čemu služilo. A tako nešto malo ko danas pokušava i malo ko sme da uradi, za pomenute tuđe pare. U Atlanti smo debelo nagrađeni za mogućnost tog čuda.

MMnG SERTIFIKAT NAJBOLJE SERIJE 2022.