Ne znam ni sam zašto sam prvo odlučio da pogledam nastavak, a ne “temeljno” ostvarenje. Namerno grešiti je vežba za mozak, I guess.
Wyrmwood Apocalypse je (pretpostavljam kao i njegov prikvel) australijski zombi horor koji u velikoj meri usvaja estetiku George Millerovog Mad Max kao neku vrstu nacionalne kulturne baštine iz koje “logično” niču varijacije na arhetipske žanrove.
U verziji horor entuzijaste Roache-Turnera (i u ovom nastavku) zombiji su “odomaćeni” kao roba, pre nego kao opasnost. Neka vrsta gasa koju ispuštaju iz usta konvertuje se u pogonsko gorivo za automobile i mašine, dok oni sami služe kao perpetomobilni mehanizmi za kreiranje električne energije i druge mehaničke radnje.
Film počinje možda na isto mestu gde je prethodni stao (tako deluje). Jedna devojka je postala hibrid zombija i čoveka, i tu stvar kontroliše unosom krvi (vampirski momenat). Nju treba da uhvati vojnik Rhys, a za potrebe vrlo bizarne vojne laboratorije u kojoj se naučnici, dok “zombiluku” traže leka, drogiraju šmrkanjem kostiju spaljenih zombija. U tom procesu, on će uz pomoć dve aboridžanske sestre shvatiti da je na pogrešnoj strani i ući u borbu sa vojskom.
Film izgleda jeftino, ali ne i treš. Srednji i krupni planovi dominiraju i ne uspevaju da izađu u Millerov impresivni svet visokostilizovane post-apokalipse, iako mu iz petnih žila naginju. Junaci su simplikovani i očekivano farsični za B-seting, uz alfamužjačke pozitivce i karikaturalno animalne negativce. WA izvesnu magiju crpi iz autentičnog koncepta (hibridnih) zombija i potonjeg setinga apokalipse. Uz par miliona dolara više mogao bi ovo biti visokooktanski hit. O tome da Miller uradi rimejk možemo i treba samo da maštamo.
Možda pogledam i prvi film.
SELEKTAH: 6minus/10
MISLITE MOJOM novom GLAVOM 