TV GONIČ: GASLIT (Starz)/ THE MARTHA MITCHELL EFFECT (Netflix)

Gaslit je serija, verovatno napravljena povodom pedeset godina od afere “Votergejt”, koja se bavi istom iz aspekta junaka koji do sada nisu bili u prvom planu, a The Martha Mitchell Effect je jednosatni dokumentarac o glavnoj junakinji Gaslita, Marthi Mitchell, supruzi Johna Mitchella koji je bio državni tužilac u Nixonovoj administraciji i njegov “čovek broj jedan”.

Gaslit je, što se mene tiče, uz Inventing Anna, verovatno najbolja serija koju sam pogledao ove godine. Znam da sam vam do sada u tu kategoriju ugurao razne naslove, kao i da je u junu rano “zatvarati glasanje”, ali ono što ove dve serije izdvaja jeste umetnička i zanatska umešnost s kojom su napravljene. One toliko izgledaju klasično da vam se može učiniti da ste “nešto slično” već mnogo puta odgledali, ali pored toga što je ovde sve napravljeno od “najboljih materijala” ono što zapravo gledamo je vrhunska umetnost. Ako bismo za Succession mogli da kažemo da je remek-delo postmoderne i da smo te postmodernosti svesni dok gledamo istu, u Gaslit shvatamo da je to delo “klasičnog perioda” i da se radi o vanserijskom, “romanesknom” primerku istog.

Sama serija koristi aferu “Votergejt” kao osnov za priču i mi razvoj iste pratimo praktično od prvih brejnstorminga za njen nastanak u Mitchellovom kabinetu, kao i njenu egzekuciju koja je u potpunosti data kao uradak braće Coen ili nešto što smo mogli da pratimo u potonjim eksploatacijama njihove estetike (i etike!) u seriji Fargo. Samo na površini, Gaslit može da vam se učini kao varijacija na Ryan Murphy-jeve dramatizacije političkih i popkulturnih događaja iz American Crime Story serijala. Međutim, ono što tamo ne nalazimo je vrhunski kvalitet u obradi junaka i drame.

Kao autor serije pojavljuje se Robbie Pickering koji je pre ovoga scenaristički zanat pekao kod Sam Esmaila u Mr Robot (koji se ovde pojavljuje i kao izvršni producent), dok je sve epizode režirao glumac Matt Ross (Gavin Belson iz Silicon Valley) koji je nakon sjajnog Captain Fantastic (2016) pokazao i da na televiziji itekako možemo da osetimo da smo u društvu ekstremno talentovanog reditelja.

Gaslit, možda ne i baš najsrećnije nazvan kao varijacija na termin “Martha Mitchell Effect” (koji je kasnije uspostavljen u psihijatriji kada se nekoj osobi dezavuiše realnost i čini da ona misli da ono što se desilo zapravo nije), istorijski osnov koristi da nas provede kroz živote nekoliko ljudi koji su u tu aferu bili na različite načine upetljani- najviše kroz brak i odnos Mitchellovih, zatim kroz sudbinu Mitchellovog asistenta Johna Deana kome je zapao vrući krompir konspiracije i kroz bizarnu ličnost Gordona Libby-ja koji je pratično mastermajndovao akciju bagovanja prostorija Demokratske stranke u čemu su i uhvaćeni i koji je pokrenuo čitav skandal. Svi ti životi na različite načine satrti su, smrvljeni i poniženi događanjem afere.

Najviše od svih stradala je Martha Mitchell koja je aferu prva namirisala (i smatra se jednom od prvih “whistleblowerki”) i koja je za čitavu stvar, u želji da zaštiti svog supruga, ispravno optužila Nixona. Marta je, inače, bila jedna neverovatna žena koja za razliku od drugih “vašingtonskih supruga” nije držala jezik za zubima, nije znala “svoje mesto” i na radost miliona Amerikanaca, kao Republikanka, vedrila je i oblačila medijskom scenom svojim neposrednim i analitičnim tumačenjima političkih dešavanja. Bila je najveći trn u oku Nixona i, kako nam serija pokazuje, upravo je zbog njega njen suprug načinio gomilu stravičnih poteza da je “gaslituje” odvodeći je u alkoholizam i pilulomaniju. Julia Roberts nikada nije bila bolja i Marthi je dala i šarm i mrak koji će nas podjednako fascinirati. Ništa manje dobar nije ni Sean Penn, skriven ispod debelog sloja lažnog sala, kao okrutni političar koji je to bio i u sopstvenom braku. O nivou pada njihovog života možda najbolje govore scene sa njihovom ćerkom Marty koja je odrastala na političkim partijima, pila i pušila iako je imala tek trinaestak godina, neprekidno okružena vulgarnim i burnim svađama svojih roditelja.

Pored Robertsove i Penna, svaki jebeni glumac u ovoj seriji maestralno je izabran za poverenu ulogu i pored njih neke buduće “Emije” treba da dobiju i Dan Stevens kao popično naivni John Dean i apsolutno maestralni Shia Whigham kao Gordon Libby.

Ono gde svi oni doprinose stvaranju velike serije, a Gaslit to nesumnjivo jeste, u poređenju sa pomenutim ACS ili svim recentnim sličnim adaptacijima nove i stare američke istorije jeste stilski različita i poetična egzekucija stvari koja kreira onaj impresivni The Wire-utisak da čitate gusto napisan roman u kome nije bitna samo radnja, već izbor detalja, psihologizacija, humor, apsurd, komedija, popkultura koja je protkana kroz istu usled čega imate neverovatan osećaj prolaska kroz raskošno napisan “klasični” roman kakve su pisali Thomas Mann ili Ernest Hemingway, ili Jonathan Franzen danas. A da pri tome sve to teče efektno menjajućim ritmom, smenom tematskih fokusa, vešto plasiranim flešbekovima (naročito je potresna epizoda koja kombinuje flešbek prvog susreta Mitchellovih u epizodi u kojoj njihov brak stiže do svog stravičnog kraja).

Gaslit je jebeni masterpis koji ni slučajno ne sme da vam promakne u preobimnoj ponudi serija.

Prigodno načinjeni The Martha Mitchell Effect upoznaje nas sa istorijskom Marthom, provodi nas kroz njen brak i političku karijeru i buru “Votergejta” i možda malo pojašnjava političke okolnosti. I mislim da bi svakako i njega trebalo da odgledate po isteku Gaslita. Jer retko imamo priliku da umetnost i istoriju sretnemo na ovako visokom nivou.

Znam da sam vam skoro priznao da ne mogu više da gledam ekranizacije “američke istorije”, ali Gaslit nema ništa od tog propagandnog bulšita. On je stoprocentno serija o ljudima koji se nisu snašli u poltičkim događanjima koji su bili toliko moćniji od njih. Skoro kao grčke tragedije.

MMnG SERTIFIKATČINA NAJBOLJE SERIJE 2022.